Ebu Hurejre Dusi

 

On je jedan od ashaba koji je veoma kasno primio islam što potvrđuje At-Tabekat od Ibn Sada. Ebu Hurejre se ubraja tek u devetu ili desetu generaciju. Došao je kod Božijeg Poslanika, s.a.v.a., krajem sedme godine po hidžri i po tome historičari kažu da je njegovo druženje s Poslanikom nije trajalo više od tri godine u najboljoj prilici. (Sahih Buhari, 4/175, o onome što prenosi Ebu Hurejre o sebi, pogl. Znakovi poslanstva.)

 

Neki smatraju da je njegovo druženje sa Poslanikom trajalo dvije godine, obzirom na to da ga je Poslanik, s.a.v.a., poslao sa Ibn Hadremijem u Bahrejn, a Poslanik je preselio na Ahiret dok je on bio u Bahrejnu. Ebu Hurejre nije bio od onih koji su poznati po džihadu ili hrabrosti, niti od prepredenjaka mislilaca, niti od učenih fakiha hafiza, nije znao ni čitati ni pisati.

 

Došao je kod Poslanika da bi napunio stomak, kako sam kaže, a kakvim ga je Poslanik i razumio kada ga je pridružio ehli saffa, onima koji su bili na sofama džamije čekajući da ih neko pomogne. I šta god bi Poslaniku bilo doneseno sadake od jela, on bi to poslao njima. Ebu Hurejre sam za sebe kaže da je uvijek bio gladan, pa bi stajao na put ashabima i glumio bi padavičara ne bi li ga odveli svojim kućama i nahranili. Ali, on se pročuo po tome da prenosi mnogo hadisa od Božijeg Poslanka, s.a.v.a.

 

Broj hadisa koje on prenosi je blizu 6.000 hadisa i na ovo skrećem pažnju čitalaca. Pored toga što se on samo kratko vrijeme družio sa Poslanikom on prenosio hadise i događaje kojima nikada nije prisustvovao. Neki muhaddisi su sabrali skupinu predaja koje prenose hulefi rašidini, zatim od desetorica koji su obradovani Džennetom, majki pravovjernih i čistog Ehli-bejta.

Sve ove predaje ne prelaze ni deseti dio onoga što Ebu Hurejre sam prenosi (uz napomenu da od svih njih Imam Ali ibn Ebi Talib družio se sa Poslanikom 30 godina). Zbog svega ovoga Ebu Hurejre je optuživan i okarkterisan kao onaj koji izmišlja hadise. Rekli su da je on prvi prenosilac hadisa optužen u islamu. Ali, ehli sunnet vel džemaat mu daju počasni naziv ravija (prenosilac) islama, iskazuju mu mnogo poštovanja i navode dokaze u prilog njega.

 

Možda neki od njih vjeruju da je on bio učeniji od Alija, a to zbog hadisa koji on prenosi o sebi, pa kaže: “Rekao sam: ‘Božiji Poslaniče, od tebe sam čuo mnogo hadisa koje sam zaboravio!’ On je rekao: ‘Raširi svoj ogrtač!’ Raširio sam ga, kaže, pa je zahvatio svojim rukama i rekao je: ‘Sada ga skupi!’ Skupio sam ga i više nikad ništa nisam zaboravio." (Sahih Buhari l/38, Knjiga o znanju, pogl. Čuvanje znanja, i 3/2)

 

Ebu Hurejre je prenosio tako mnogo hadisa od Božijeg Poslanika, s.a.v.a., sve dok ga Omer ibn Hattab nije jednom udario bičem i rekao mu: “Toliko mnogo predaja prenosiš, da se bojim da ne slažeš na Božijeg Poslanika.” Ovo mu je rekao zbog hadisa u kojem je prenio da je Allah stvorio nebesa i Zemlju i da je stvaranje trajalo sedam dana.

 

Kada je to Omer čuo, pozvao ga je i zatražio da mu ponovi hadis. Kada ga je Ebu Hurejre ponovio, on ga je udario rekavši mu: “Allah kaže da je stvaranje trajalo šest dana, a ti kažes sedam?” Ebu Hurejre je rekao: “Možda sam ga čuo od Kaab Ahbara. Onda je Omer rekao: “Sve dok ne budeš znao razlikovati Poslanikove hadise od riječi Kaab Ahbara, ne prenosi nikakve hadise!” (Pogledaj knjigu “Abu Hurejre” od Mahmud Ebu Rija Misri.)

 

Prenosi se da je Imam Ali ibn Ebi Talib rekao: “Živo biće koje je najviše slagalo na Božijeg Poslanika je Ebu Hurejre Dusi.” (Ibn Ebi Hadid, Šerh Nehdžu- l- belaga 4/28)

 

I Aiša, majka pravovjernih, je nekoliko puta opovrgla njegove predaje koje je prenosio od Božijeg Poslanika. Jednom mu nije priznala predaju rekavši: “Kada si čuo Božijeg Poslanika da je to rekao?” Odgovorio joj je: “Ti nisi imala vremena čuti Poslanikov hadis jer si bila zaokupljena ogledalom, surmom i kanom.”

 

Kada je ona nastavila insistirati na tome da je taj hadis lažan i kada ga je izvrgla ruglu, umiješao se Mervan ibn Hakem i tražio da mu se potvrdi vjerodostojnost tog hadisa. Ebu Hurejre je tada priznao rekavši: “Doista, nisam ga čuo od Božijeg Poslanika, nego od Fadl ibn Abbasa.” (Sahih Buhari, 2/232, pogl. o postaču koji postane džunub; Muveta Malik 1/272)

 

Posebno ovu predaju optužuje Ibn Kutejbe pa kaže: “Ebu Hurejre se poziva na Fadl ibn Abbasa nakon njegove smrti i pripisuje hadis njemu kako bi obmanuo ljude i prikrio svoju laž.” (Sijer ealami-n-nubela, Zehebi) Isto tako, Ibn Kutejbe kaže u svojoj knjizi Tevil muhtelifi-lhadis: “Ebu Hurejre je govorio: ‘Božiji Poslanik je rekao tako i tako, a to sam čuo od drugog.” Bilježi Zehebi u svojoj knjizi Ealamu-n-nubela da je Jezid ibn Ibrahim čuo Šuabu ibn Hadžadža da kaže: “Ebu Hurejre je bio varalica i falsifikator hadisa.”

 

U knjizi El-Bidaja ve-nihaja od Ibn Kesira stoji da je Jezid ibn Harun čuo Šuabu ibn Hadžadža da o njemu to isto kaže, tj. da je bio varalica pa je prenosio ono što čuje od Kaab Ahbara i od Božijeg Poslanika i nije pravio razliku između ovog i onog. Isto tako Džafer Iskafi kaže: “Ebu Hurejre je falsifikator za naše šejhove i od njega se ne prima predaja.” (Šerh Ibn Ebi Hadidi Muatezili 4/68)

 

Ebu Hurejre je još za svog života bio poznat među ashabima po laži, izmišljanju i mnogim lažnim hadisima, tako da su se neki ismijavali s njim tražeći od njega da mu izmisli hadis kakav on želi. Prenosi se da je neki čovjek obukao novu džubu, pa je u njoj gordo koračao i povijao se u hodu. Kada je naišao pokraj Ebu Hurejre, rekao je: “O Ebu Hurejre, ti mnogo prenosiš hadise od Božijeg Poslanika, pa jesi li čuo da šta kaže o ovom mom ogrtaču?”

Ebu Hurejre je rekao: “Čuo sam Ebu Kasima da kaže: ‘Neki čovjek koji je bio prije vas je gordo koračao u svom ogrtaču, pa je Allah dao da propadne zemlja pod njim i on u nju, pa viče iz nje i tako će ostati sve do Sudnjeg dana. Tako mi Allaha, ne znam možda je on od tvog naroda ili tvoje skupine.” (El-Bidaja ve-nihaja 8/l08)

 

Kako svijet da ne sumnja u predaje Ebu Hurejre kada su one kontradiktorne. On prvo prenese neki hadis, zatim prenese drugi oprečan onom prvom, a kada ga neko upita o tome i kao dokaz mu navede ono što je već prije rekao, okrene se i udalji od njih ili nešto nerazumljivo kaže na abesiniskom jeziku. (Sahih Buhari, 7/31, Bab la hamma)

 

Kako da ga ne optužuju za laž i izmišljanje kada je on sam protiv sebe posvjedočio, njegovim riječima “govorim iz svoje kese”, a onda to pripisuje Poslaniku, s.a.v.a. Prenosi Buharija u Sahihu od Ebu Hurejre da je Poslanik, s.a.v.a., rekao: “Najbolja sadaka je ono što ostavi lijepo, bogato. Gornja ruka je bolja od donje ruke. Počni sa onim ko jadikuje. Žena kaže: ‘Ili me nahrani ili se od mene razvedi.’

Rob kaže: ‘Nahrani me i iskoristi me.’ Sin kaže: ‘Nahrani me onim čemu me pozivaš.’" Pa su upitali Ebu Hurejru: “Jesi li ovo čuo od Božijeg Poslanika?!On je na to odgovorio: “Ne, ovo je iz kese Ebu Hurejre.” (Sahih Buhari, 6/190, poglavlje o obaveznosti opskrbljivanja porodice)

 

Pogledaj, kako počinje hadis: “Rekao je Poslanik, s.a.v.a., a onda kada su mu prigovorili i upitali za onoga ko je rekao te riječi, priznaje da ga je on izmislio! Bravo Ebu Hurejri na ovoj kesi punoj laži i izmišljotina! To mu je obezbjedilo lijepo mjesto kod Muavije i Emevija i pribavilo mu čast i ugled, imetak i dvorce. Muavija ga je imenovao za namjesnika Medine, sagradio mu lijep dvorac i oženio ga bogatom, uglednom ženom koju je Ebu Hureje prije toga služio.

 

Ako je Ebu Hurejre bio Muavijin pomoćnik, to nije zbog njegovih zasluga, ni ugleda ili znanja, već zato što je Muavija kod njega nalazio hadise kakve je želio i propagirao. Iako su neki ashabi oklijevali u proklinjanju Ebu Turaba, jer su smatrali da je to grijeh, Ebu Hurejre ga je prokleo u njegovoj kući i pred njegovim sljedbenicima. Ibn Ebi Hadid kaže: “Kada je Ebu Hurejre stigao sa Muavijom u Irak godine koja se naziva amu-l-džamaati (godina zajednice), ušli su u kufsku džamiju.

 

Kada je Ebu Hurejre vidio mnoštvo ljudi koji su ih dočekali, duboko se naklonio, zatim se udario po čelu i rekao: ‘O stanovnici Iraka, zar vi mislite da ja lažem na Božijeg Poslanika i da ću sebe baciti u vatru. Tako mi Allaha, čuo sam Božijeg Poslanika da kaže: ‘Svaki Poslanik ima svoje sveto područje. Moje sveto područje je u Medini između Ajra i Sevra. Pa ko nešto izmisli novo na tom području, na njega je Allahovo prokletstvo i prokletstvo meleka i svih ljudi. A ja svjedočim da je Ali izmislio nešto novo na ovom području!’’ Kada su došle njegove riječi do Muavije, on ga je nagradio tako što ga je postavio za namjesnika Medine.” (Šerh Nehdžul-belaga, Ibn Ebi Hadid, 4/67)

 

Dovoljan dokaz protiv Ebu Hurejre je taj što ga je Muavija imenovao namjesnikom Medine. Nema sumnje da će istraživači i tragaoci za istinom posumnjati u svakog onog koga je Allahov neprijatelj i neprijatelj Njegova Poslanika imenovao za namjesnika i onaj ko je neprijateljski bio raspoložen prema Božijem halifi Imamu Aliju koga su na taj položaj postavili Allah, dž.š., i Njegov Poslanik.

Nema sumnje da je Ebu Hurejre zasjeo na tako visok položaj namjesnika Medine prijestolnice islama, samo zbog toga što je služio Muaviji i Emevijama. Kako se samo mijenjaju prilike. Ebu Hurejre je u Medinu došao bez igdje ičega, samo sa jednim ogrtačem sa crno-bijelim prugama koji je bio dovoljan da pokrije samo njegovu golotinju.

 

Tih vremena je molio od prolaznika da mu daju nešto samo da održi goli život, a uši su mu hodale po koži. I onda najedanput postaje namjesnik Medine, živi u divnom dvorcu, ima mnogo imetka, raspolaže sa slugama i robovima, a ljudi su mogli govoriti samo sa njegovom dozvolom. Ovo je berićet njegove kese. Nemoj zaboraviti i nemoj se čuditi jer i danas možeš vidjeti iste predstave kako se ponavljaju, a i historija se ponavlja.

 

Ebu Hurejre je volio Emevije i oni su voljeli njega još od vremena Osman ibn Affana njihovog prvaka. On je imao najljepše mišljenje o Osmanu, koje je bilo suprotno svim ashabima od muhadžira i ensarija. On je smatrao nevjernikom svakog ashaba koji je učestvovao u Osmanovom ubistvu i koji je huškao ljude protiv njega. Nema sumnje da je on optuživao Ali ibn Ebi Taliba za Osmanovo ubistvo.

 

To razumijemo iz njegovog govora koji je održao u džamiji u Kufi kada je rekao da je Ali izumio nešto novo u Medini i prokleo ga je jezikom Poslanika, meleka i svih ljudi. Ibn Saad prenosi u Tabekat kad je umro Ebu Hurejre 59. godine, sin Osman ibn Affana je nosio njegov tabut sve do Bekie, odavajući time posebnu počast i afirmirajući time njegovo lijepo mišljenje o Osmanu. (Tabekat, Ibn Saad, 2/63)

 

Svim svojim stvorenjima Allah, dž.š., pridaje važnost. Kada umire Osman ibn Affan, prvak i velikan Kurejšija, ubijen i zaklan kao što se kolje stoka, a on je halifa muslimana kojeg su nazvali Zu-n-nurejn, i kojeg se meleki stide, kako oni misle, pa ga niko ne gasuli i ne oblači u ćefine, i njegovo kopanje se odgađa za tri dana, a onda ga ukopaju u jevrejsko groblje. Ebu Hurejre Dusi umire, ugledan i slavan, a bio je bez igdje ičega.

 

Niko ne zna odakle on potiče, ni njegovo porijeklo. Nema nikakve rodbinske veze sa Kurejšijama, a njegov tabut nose sinovi halife koji su u Muavijino vrijeme postali namjesnici i sahranjuju ga u Bekiji Božijeg Poslanika! Hajmo sada do Ebu Hurejre da vidimo kakav je njegov stav prema sunnetu Božijeg Poslanika! Buhari bilježi u svom Sahihu da je Ebu Hurejre rekao: “Naučio sam i sačuvao od Božijeg Poslanika, s.a.v.a., dvije posude hadisa.

Što se tiče prve, nju sam otkrio i razglasio, a što se tiče druge, da sam nju otkrio bilo bi mi presječeno grlo.” (Sahih Buhari, 1/38, Babu hifzi-l-ilm)

 

Već smo govorili o tome da su Ebu Bekr i Omer spalili sabrani Poslanikov, s.a.v.a., sunnet i zabranili muhaddisima da ga prenose, a evo sada smo vidjeli da Ebu Hurejre lijepo kaže u ovom hadisu o onome što je sakriveno i potvrđuje ono što mi mislimo, priznajući da je on prenosio samo ono što su prečistile vladajuće halife. Dakle, Ebu Hurejre je posjedovao dvije posude ili dvije kese.

 

Hadise iz jedne je razglasio i to su oni koje nam je on prenio, a koji su se sviđali vladarima. A što se tiče druge posude koju je Ebu Hurejre sakrio i nije iz nje prenosio hadise iz straha da mu ne bude presječeno grlo, ta posuda sadrži sahih hadise od Božijeg Poslanika, s.a.v.a.

 

Da je Ebu Hurejre bio pouzdan ne bi skrivao vjerodostojne hadise, a širio izmišljotine i laži kako bi podržao vladare, silnike, a on zna da je Allah prokleo one koji sakrivaju istinu. Buharija bilježi njegove riječi: “Ljudi kažu: "Ebu Hurejre prenosi mnogo hadisa.’, a da nije dva ajeta u Allahovoj knjizi, ne bi prenio ni jedan hadis.”

Zatim je proučio: “One koji budu tajili jasne dokaze koje smo Mi objavili, i pravi put, koji smo u Knjizi ljudima označili, njih će Allah prokleti, a prokleće ih i oni koji imaju pravo da proklinju.”, a naša braća muhadžiri su zaokupljeni sklapanjem trgovine po pijacama, a braća ensarije su zaokupljeni svojim imecima, a Ebu Hurejre je stalno bio uz Poslanika da napuni stomak i prisustvovao je onome čemu oni nisu i pamtio ono što oni nisu.” (Sahih Buhari, 1/37, Babu hifzi-l-ilm)

 

Kako Ebu Hurejre kaže: “Da nije dva ajeta u Allahovoj knjizi, ne bih prenio ni jedan hadis.”, a onda kaže: “Naučio sam od Božijeg Poslanika dvije posude hadisa. Što se tiče prve, nju sam otkrio i razglasio, a što se tiče druge, da sam je otkrio bilo bi mi presječeno grlo!” Zar ovo nije svjedočenje gdje on kaže da je sakrio istinu, uprkos tome što je on znao ona dva ajeta u Allahovoj knjizi?! Ako je Poslanik, s.a.v.a., govorio svojim ashabima: “Idite svojim porodicama i poučite ih!” (Sahih Buhari, l/30)

 

I još je rekao: “Često onaj kome je preneseno bolje shvati od slušaoca.” Buharija bilježi da je Poslanik poticao izaslanstvo plemena Abdulkajsa da sačuvaju iman i znanje i obavijeste one poslije njih o tome. (Sahih Buhari, l/30) Onda, zar se mi ne pitamo i zar se ne pitaju istraživači: Zašto da bude ubijen ashab koji prenese Poslanikov, s.a.v.a., hadis i zašto da mu bude presječeno grlo?!

 

Onda, mora postojati neka tajna koju halife nisu željele da se otkrije, a na ovu temu smo ukazali u našim prethodnim istraživanjima u knjizi Pitajte one koji znaju, a ovdje ćemo samo kratko reći da je ta tajna povezana sa hadisom koji govori o Alijevom hilafetu. Nije prigovor Ebu Hurejri koji je spoznao svoju vrijednost i posvjedočio protiv sebe da Allah proklinje, a i oni koji imaju pravo proklinjati, onoga ko sakrije Poslanikov hadis.

 

Ali, prigovor je ehli sunnetu vel džemaatu koji su od Ebu Hurejre učinili prenosioca sunneta, a on sam svjedoči protiv sebe da ga je sakrio, svjedoči i da ga je izmislio i slagao na Poslanika. Isto tako, priznaje da mu se izmiješalo i da ne razlikuje Poslanikov govor od govora nekog drugog. Sve ove predaje i priznanja su sahih, vjerodostojni, jer ih bilježi Buharija u svom Sahihu, a nalaze se i u drugim sahihima ehli sunneta vel džemaata! Kako mogu vjerovati čovjeku čijoj pravednosti prigovara Zapovjednik vjernih, Ali ibn Ebi Talib i optužuje ga za laž, rekavši: “On je najviše lagao na Poslanika među živima”

 

Optužuje ga i Omer ibn Hattab, udara ga bičem i prijeti da će ga protjerati. I Aiša ga kritikuje nekoliko puta. I mnogi ashabi ga kritikuju i odbijaju prihvatiti njegove kontradiktorne hadise. Pa vidimo Ebu Hurejru kako nekad priznaje, a nekad izgovara nešto nerazumljivo na abesinskom. Mnoga islamska ulema je izrekla kritike na njegov račun i optužila ga za laž, falsifikovanje i pohlepu za Muavijinom sofrom, zlatom i srebrom.

 

Kako može biti ispravno, poslije svega, da Ebu Hurejre bude prenosilac islama i da se od njega preuzimaju vjerski propisi? Neka ulema je potvrdila da je Ebu Hurejre u islam unio jevrejska vjerovanja i israilijate koji su napunili knjige hadisa. Ili da je Jevrejin, Kaab Ahbar unio takva vjerovanja putem i posredstvom Ebu Hurejre, pa su se pojavile predaje koje porede Allaha, govore o Njegovom otjelovljenju i pojavila se teorija o reinkarnaciji, utjelovljenju, zatim gnusna kazivanja o poslanicima i vjerovjesnicima, a sve prenosi Ebu Hurejre.

 

Hoće li se ehli sunnet vel džemaat pokajati i doći do pravog puta da saznaju od koga će uzimati istinski sunnet? Ako nas pitaju, reći ćemo im: Dođite do kapije znanja i Imama Poslanikove porodice! Oni su čuvari sunneta, zaštita Ummeta, lađa spasa, Imami upute, svjetiljke u tami zablude i oni su najčvršća veza i čvrsto Allahovo uže!