Neslaganje ashaba o vjerodostojnosti hadisa ili njegovoj izmišljenosti

 

Ovo se dogodilo Ebu Bekru, na početku njegova hilafeta, kada mu je došla h. Fatima i zatražila Fedek, zemlju koju je njoj otac dodijelio. Ebu Bekr je rekao da ona to tvrdi za sebe, a da to nije tačno. Kada mu je zatražila nasljedstvo koje joj je ostavio otac, on je rekao da je Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao:

“Mi, poslanici se ne nasljedujemo, ono što ostavimo je sadaka (milostinja).” 

 

Onda je h. Fatima rekla da to nije tačno i izložila mu kur'anske ajete koji to opovrgavaju. Njihovi odnosi su se zaoštrili i ona je umrla ljuta na njega. Nikada nakon tog događaja nije progovorila sa Ebu Bekrom, što prenose sahihi Buharija i Muslim.

 

Također i nesuglasica između Aiše i Ebu Hurejre po pitanju onoga koji ustane džunub u ramazanu. Aiša smatra da takav treba postiti, dok Ebu Hurejre smatra da ne treba. Evo detalji o tome. Prenose Imam Malik u Muvettai i Buharija u svom Sahihu od Aiše i Ummu Seleme, žena Božijeg Poslanika, s.a.v.a., da su rekle: “Kada bi Božiji Poslanik, s.a.v.a., ustao džunub od spolnog općenja, a ne od polucije, za ramazan, postio bi.”

 

Ebu Bekr ibn Abdurahman kaže:

 

“Bili smo ja i moj otac kod Mervana ibn Hakema, namjesnika Medine, pa mu je spomenuto da je Ebu Hurejre rekao da ko bude džunub ne mora postiti taj dan, na što Mervan reče: ‘Kunem te, Abdurahmanu, idi do majki vjernika Aiše i Ummu Seleme, pa ih upitaj o tome.’ Otišao je Abdurahman i ja s njim, pa kad smo ušli kod Aiše, nazvao je selam i rekao: ‘O majko vjernika, bili smo kod Mervana ibn Hakema pa je spomenuto da je Ebu Hurejre rekao da ko bude džunub ne mora postiti taj dan, pa je Aiša rekla: ‘Nije tako kako kaže Ebu Hurejre.

O Abdurahmane, zar prezireš ono što je Allahov Poslanik, s.a.v.a., radio?’ Abdurahman je rekao: ‘Ne, tako mi Allaha!’ Onda je Aiša rekla: ‘Svjedočim da je Božiji Poslanik, s.a.v.a., kada bi bio džunub od spolnog općenja, a ne od polucije, postio taj dan.’ Rekao je: ‘Zatim smo izašli i ušli kod Ummu Seleme, pa je upitao isto pitanje i ona je rekla isto što i Aiša.’ Rekao je: ‘Izašli smo i otišli kod Mervan ibn Hakema, pa mu je Abdurahman rekao šta su njih dvije rekle.’, pa je Mervan rekao: ‘Kunem te Bogom, Ebu Muhamede, uzjaši na moju devu, ona je kod vrata, i idi kod Ebu Hurejre, on je na svom imanju u Atiku, i obavijesti ga o tome.’ Abdurahman je uzjahao devu i ja s njim, pa kad smo došli kod Ebu Hurejre, Abdurahman je pričao sa njim sat vremena, a onda mu je rekao i ono zbog čega smo i došli, a Ebu Hurejre je rekao: ‘Ja o tome ništa ne znam, o tome me je obavijestio neko drugi.’”

(Sahih Buhari, svez. 2., str. 232., pogl. kad postač postane džunub; Muvetta Malik Tenviru-l-havalik, svez. 1., str. 272., o onome ko postane dzunub uz ramazan.)

 

Pogledaj brate, ashaba kao što je Ebu Hurejre koji je kod ehli sunneta prenosilac islama, kako sudi o vjerskim propisima po ličnom mišljenju i pripisuje ih Allahovom Poslaniku, s.a.v.a., a ne zna ni ko mu je to rekao.

 

Druga priča o Ebu Hurejri u kojoj se dovodi u kontradiktornost sam sa sobom Prenosi Abdulah ibn Muhamed, govorio nam je Hišam ibn Jusuf, obvijestio nas je Muamer od Zehrija od Ebi Muselleme od Ebu Hurejre, r.a., da kaže: “Poslanik, s.a.v.a., je rekao: ‘Mora se čuvati od zaraze, žutice i otrovnih gmizavaca.’ Neki beduin je rekao: ‘Božiji Poslaniče, a šta je sa devom koja bude na pijesku kao da je gazela, pa se s njim spari mužjak obolio od šuge i na nju prenese šugu?’ Poslanik je odgovorio: ‘Ko je zarazio prvog."

 

Prenosi se od Ebu Selme da je čuo Ebu Hurejru kako je nekad poslije rekao: “Božiji Poslanik, s.a.v.a., je rekao: ‘Neka se bolesna stoka ne približava zdravoj.’, i porekao je Ebu Hurejre njegov prvi hadis, pa smo rekli: ‘A zar nisi rekao mora se čuvati od zaraze...’, pa je progovorio abesinskim jezikom. Ebu Selme kaže: ‘Nisam vidio da je zaboravio i neki drugi hadis..."

(Sahih Buhari, svez. 7., str. 31.; Sahih Muslim, svez. 7. str. 32.) 

 

Ovo je, dragi čitaoče, sunnet Božijeg Poslanika, s.a.v.a., ili ono što se pripisuje Poslaniku. Pa jedanput, Ebu Hurejre kaže da on ne zna za prvi hadis, nego ga je neko nepoznat o tome obavijestio. A drugi put, kada su ga suočili sa onim u čemu je sam sebi kontradiktoran, ne odgovara im ništa nego govori abesinskim jezikom, da ga niko ne razumije.

 

Neslaganje Aiše i Ibn Omera

 

Prenosi Ibn Džurejdž: “Čuo sam Ataa kako kaže: ‘Obavijestio me je Urvet ibn Zubejr i rekao je: ‘Bili smo ja i Ibn Omer naslonjeni na Aišinu sobu i čuli smo kako misvakom trlja zube.’ Rekao sam: ‘O Ebu Abdurahman, je li Poslanik, s.a.v.a., bio na umri u redžebu?’ Rekao je: ‘Da.’ Rekao sam Aiši: ‘O majko, čuješ li šta kaže Ebu Abdurahman?’ Rekla je: ‘Šta kaže?’ Rekao sam: ‘On kaže da je Poslanik bio na umri u rerdžepu.’ Rekla je: ‘Neka Allah oprosti Ebu Abdurahmanu! Tako mi života nije bio na umri u redžebu, niti je ikad bio na umri, a da ja nisam bila s njim."

(Sahih Muslim, svez. 3., str. 6.; Sahih Buhari svez. 5., str. 86.)