Izbor halifa

 

U historijskim knjigama ehli sunneta vel džemaata možemo pronaći različitih izbora za vođu muslimana nakon smrti Božijeg poslanika s.a.v.a.

Ako je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prepustio stvar izbora „halife“ svojim sljedbenicima da sami odaberu i da svaki od njih može donijeti vlastitu odluku, koji izbor trebamo odabrati?Koji od tih izbora je najpravedniji?

Za početak, preskočio bih hadise poput:

1. Hadis "Ghadir"

2. Hadis “Thaqalain”

3. Hadis "Madinatul Ilm"

4. Hadis "Manzilat"

5. Muttavatir

6. Kur'anski ajeti kao što su Wilaya, Tat-Hir, Mubahila, Mawadat, Salavat, Tabligh itd.

Pogledajmo vjerodostojne sunni izvore i pažljivo pročitajte.

 

Prenela je Aiša:.

1628. Aiša je rekla: Allahov Poslanik mije гекао u svojoj bolesti: Pozovi mi Ebu Bekra - svog oca i svog brata da napišem oporuku, jer se bojim da neko neće poželjeti hilafet i reći da je najpreči za to a Allah i vjemici odbijaju svakog drugog osim Ebu Bekra.

(Sahih Muslim)

 

Prenosi Abdullah bin Omer:

7218. PRIČAO NAM JE Muhammed b. Jusuf, a njemu Sufjan, prenoseći od Hišama b. Urve, on od svog oca, a ovaj od Abdullaha b. Omera, radijallahu anhuma, da je kazivao:

“Upitali su Omera: 'Zar nećeš oporućiti ko će te naslijediti na mjestu halife? , pa je on odgovorio: 'Ako oporućim (da hilafet pripadne) nekome poslije mene, pa to je uradio i onaj koji je bolji od mene - Ebu-Bekr; a ako to ne učinim, pa to nije učinio ni onaj koji je bolji od mene — Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.' (Prisutni ashabi) pohvalili su ga (zbog ovih riječi), a on reče: 'Dvije su vrste ljudi: oni koji žele i oni koji ne žele tu odgovornost. Volio bih da sam se mogao osloboditi te obaveze, pa da nemam za to ni nagradu ni kaznu. Ne mogu podnijeti teret hilafeta ni živ ni mrtav!”

(Sahih Buhari)

 

Prenosi Ibn Abbas:

5669. PRICAO NAM JE Ibrahim b. Musa, njemu Hisam, ovome Maimer; a PRICAO MI JE i Abdullah b. Muhammed, njemu Abdur- Rezzak, ovome Maimer, prenoseci od Zuhrija, a on od Ubejdullaha b. Abdullaha da je Ibn- Abbas, radijallahu anhuma, rekao:

"Kada je Allahov Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, bio na samrti - a U kuci su bili neki ljudi među kojima i Omer b. Hattab - rekao je: 'Dođite da vam napisem knjigu (oporuku) poslije koje necete zalutati!' Omer, radijallahu anhu, tada rece: 'Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, savladala je bolest, a vi imate Kur'an. Allahova nam je Knjiga dovoljna.' Oni koji su bili prisutni u kuci podijelili su se i poceli prepirati. Neki od njih govorili su: Primaknite se Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, da vam napise oporuku poslije koje necete zalutati!' Drugi su govorili ono sto je rekao Omer. Kada se pojacalo naklapanje i razmimoilazenje u blizini Vjerovjesnikovoj, sallallahu alejhi ve sellem, on rece: 'Ustanite (i idite)!'"

Ubejdullah veli: u Ibn-Abbas je govorio: "Nesreca je, sva nesreca, u njihovom razmimoilazenju i halabuci koja je sprijecila Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da im napise tu knjigu (oporuku).'

(Sahih Buhari)

 

Prenosi Ibn Abbas:

6830. PRIČAO NAM JE Abdul-Aziz b. Abduliah, a njemu Ibrahim b. Sa'd, prenoseći od Saiiha, on od Zuhrija, ovaj od Ubejđullaha b. Abdullaha b. Utbe b. Mes'uda, a on od Ibn-Abbasa daje kazivao: “Učio sam (Kuran) kod nekih muhadžira, a jedan od njih bio je i Abđur-Rahman b. Avf. Za vrijeme moga boravka kod njega na Mini - a on je bio kod Omera b. Hattaba na posljednjem hadždžu koji je on obavio’ - došao mi je Abdur-Rahman i rekao: ‘Da si vidio danas čovjeka koji je došao vođi pravovjernih i rekao: ‘Želiš li primiti osobu koja govori: * Daje umro Omer, ja bih prisegu dao tome i tome! Tako mi Allaha, i prisega je Ebu- Bekra bila iznenada, pa je ispunjena.” Omera je to razljutilo, te reče: ‘Ja ću, ako Allah da, večeras stajati među ljudima i upozoriti ih na ove koji žele nasilno preoteti njihove položaje!

Nemoj, vodo pravovjernih’, rekoh mu, "jer se na skupu nalazi masa neukih i neiskusnih ljudi. Oni će biti većina među onima kaj i će biti u blizini tebe kada ustaneš među svijetom, Bojim se da ne održiš govor koji će raznositi svaki glasnik, a da ga pravilno nije shvatio, ne dodjeljujući mu odgovarajuće mjesto. Sačekaj dok ne dođeš u Medinu, jer ona je, zaista, mjesto Hidžre i sunneta. Kad dođeš onima koji razumiju i uglednicima, pa valjano kažeš ono što sam (ti) rekao, učenjaci će razumjeti tvoj govor i dati mu odgovarajuće mjesto.’

"Da, tako mi Allaha, ja ću to, ako Allah da, uraditi na prvom sastanku u Medini*, reče Omer/” Ibn-Abbas dalje pripovijeda: “Došli smo u Medinu krajem zul-hidžeta. Kada je došao petak i kad je sunce prešlo zenit, požurio sam (u džamiju). Tu sam našao Seida b. Zejda h. Amra b. Nufejla kako sjedi na ćošku minbera. Sjeo sam do njega, tako da je moje koljeno dodirivalo njegovo. Uskoro se pojavio i Omer b. Hattab. Kada sam ga vidio kako dolazi, rekoh Seidu b. Zejdu b. Amru b. Nutejlu: 'Večeras će on, zaista, održati govor kakav nije održao otkako je postao balila!’, ali me je on ukorio 1 rekavši: 4 Šta očekuješ da će kazati, a da dosad nije rekao?’

Omer je potom sjeo na minber i kada je mujezin završio, on je ustao i uputio hvalu Allahu kakvu On zaslužuje, a zatim rekao:

'Održat ću vam govor za koji mi je suđeno da vam ga održim. Ne znam, možda je to pred moju smrt. Ko ga razumije i zapamti neka ga prenosi gdje god ga odnese njegova jahalica, a ko se boji da ga nije zapamtio - ne dopuštam nikome da laže na mene! Allah je, zaista, poslao Muhamrneda, sallallahu alejlii ve sellem, s istinom, i On mu je objavio Knjigu. A u onome što je objavljeno nalazi se i ajet o kamenovanju. Mi smo ga čitali, zapamtili i shvatili. Allahov je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, davao kamenovati, a i mi smo to činili poslije njega. Bojim se da ne dođe vrijeme kad će neko reći: Tako nam Allaha, mi u Allahovoj knjizi ne nalazimo ajet o kamenovanju! ... te će tako, zapostavivši farz koji je Allah objavio, zalutati. Kamenovanje onoga koji je počinio blud, a ženjen je ili udavan, za muškarce i žene, kada se ponudi dokaz,- ili se ustanovi trudnoća, ili dođe do priznanja - istina je u Allahovoj knjizi! Mi smo u Allahovoj knjizi, između ostaloga, čitali: "Nemojte se pripisivati očevima koji nisu vaši, jer je nevjerstvo da se pripisujete onima koji nisu vaši očevi’ (ili jc rekao: zaista je nevjerstvo da se pripisujete očevima koji nisu vaši). Zar ni je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Nemojte me hvaliti onako kako su hvalili Isa, sina Merjemina, nego recite: Allahov rob i Njegov Poslanik.’ Nadalje, došlo je do mene da neko među vama govori: Tako mi Allaha, ako umre Omer, dat ću prisegu tome i tome!' Ne dopustite da čovjek bude zaveden, te da kaže kako je prisega Ebu-Bekru bila iznenada, pa je ispunjena. Da, to je, zaista, bilo tako, ali (nas) je Allah sačuvao od njenog zla, Među vama nema niko kome će se svijet prikloniti kao Ebu-Bekru, Ko da prisegu nekom čovjeku bez (prethodnog) dogovora s muslimanima - njemu se ne daje prisega, niti onima koji su mu dali prisegu, iz bojazni da ne dođe do ubijanja. Bilo je, zaista, onih koji su nas,kada je AIlah dao smrt Svome Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, obavijestili da su se ensarije razisle s nama, te su se sastali u šatoru Benu-Sa"ide. S nama su se bili razišli Alija, Zubejr i koje bio s njima. 0 Muhadžiri su se bili okupili oko Ebu-Bekra, te mu rekoh: *0 Ebu-Bckre, povedi nas ovoj našoj braći ensanjama!' Krenuli smo njima, i kad smo im se približili, sretosmo dva njihova dobra čovjeka te nas oni obavijestiše o tome s čime se narod složio tu i upitaše: Gdje ste naumili, o muhadžiri?’

"Idemo ovoj svojoj braći ensanjama", odgovorili smo,

"Nemojte im se približavati, nego obavite svoj posao! rekoše njih dvojica. Tada ja rekoh: "Tako mi AIlah a, mi ćemo otići kod njih!" Krenuli smo i došli kod njih u šator Benu-Saide, Vidjeli smo medu njima čovjeka zamaskiranog lica.

‘Koje ovaj? , upitao sam'

'To je Sa'ad b. Ubada", odgovoriše oni.

A šta mu je?", upitah.

"Hvata ga groznica", rekoše oni. Kad smo malo sjeli, njihov je govornik izrekao šehadet, zatim hvalu Allahu kakva njemu dolikuje, a onda rekao: Mi smo Allahovi pomagači i vojska islama, a vi, o muhađžiri, vi ste (mala) grupa. - Došla je mala grupa nomada iz vašeg naroda i sada nas oni žele iskorijeniti i oteti svu vlast. '" Kada je on zašutio, htio sam ja uzeti riječi - a već sam bio pripremio govor koji mi se dopao i koji sam htio održati pred Ebu-Bekrom, ali sam ga se malo ustručavao. Htio sam početi sa svojim govorom, kad mi Ebu- Bekr reče: ‘Polahko. Nisam ga želio razljutiti. Potom je govorio Ebu-Bekr, a on je bio blaži i dostojanstveniji od mene* Tako mi Allaha, nije izostavio nijednu riječ koja mi se dopala u govoru što sam ga bio zamislio, a da on nju, ili bolju od nje, ni je izrekao u svome nadahnuću, sve dok nije zašutio. Rekao je: 'Ono što ste dobro o sebi rekli — vi ste toga i dostojni. Ovo će se priznati samo plemenu Kurejš. Oni su srž Arapa po porijeklu i mjestu življenja. Ja vam predlažem jednog ođ ove dvojice ljudi, pa dajte prisegu kojem hoćete!’ Uzeo je (potom) moju ruku i ruku Ebu-Ubejde b Džerraba, koji je sjedio među nama.

To je bilo jedino što mi se nije dopalo od svega što je rekao. Tako mi Allaha, da mi glavu odsijeku, a da grijeh nc zaradim, bilo bi mi draže nego da budem vođa narodu u kojem je Ehu-Bekr, osim ako bi mi moja duša pri smrti učinila nešto što sad ne osjećam. Nekoje od ensarija rekao: "Da Ii od nas vođa i od vas vođa, o Kurejševići?' Pojačala se galama i podigli su se glasovi da sam se pobojao razdora.

"Pruži ruku Ebu-Bekre!.. rekoh. On je pružio ruku i ja sam mu dao prisegu. Prisegu su mu dali i (ostali) muhadžiri, a potom i ensarije. Nakon toga prišli smo Sa'du b. Ubadi.

"Ubili ste Sa"da b. Ubadu, reče neko od njih. "Allah je ubio Sa'da b. Ubadu!’, rekoh ja.

Mi, tako mi Allaha, nismo našli ništa bolje zbog čega smo bili došli od davanja prisege Ebu-Bekru. Bojali smo se da, ako odemo od njih, nekom poslije nas ne daju prisegu, ili da im ne damo prisegu na ono što ne želimo, ili da se s njima ne raziđemo pa đa nastane nered. Onaj koji da prisegu nekom čovjeku, bez (prethodnog) savjetovanja s muslimanima - njega nije dopušteno slijediti, niti je dopušteno slijediti onog koji mil je dao prisegu, iz bojazni da ne dođe do ubijanja!’”

(Sahih Buhari)

 

Koju opciju biste izabrali?